O NAMA
O BESNILU
- Detalji
- Objavljeno utorak, 02 april 2013 16:46
- Pogodaka: 1018
O BESNILU
VIRUS BESNILA IMA OBLIK METKA
PASTE SI GRANDE VIENDRA LA GRAND GOUSSE,
PROCHE SECOURS, ET BIEN LOING LES REMEDES. 
VELIKA ZARAZA DOĆIĆE SA VELIKIM METKOM,
POMOC JE BLIZU, ALI LEK VRLO DALEKO.
NOSTRADAMUSOVA PROROČANSTVA
Kad je u VIII pevanju Ilijade, kroz usta Ahajca Teukra, Homer opisao Trojanca Hektora kao Kion Lisitir ili “BESNOG PSA”,čovek za njega još nije znao. Kad ga je, godine 1962, pod elektronskim mikroskopom prvi put ugledao, imao je oblik metka, izdubljenog u podnožju, ispupčenog pri vrhu. Merio je 180 milimikrona po dužini, 75 u prečniku. Bio je 300 miliona puta manji od životinjeu kojoj se rodio, šezdeset miliona puta manji od čoveka kojeg će ubijati. Živeo je u kosmosu koji se zvao neuron i bio pet hiljada puta veći od njega.
Sve što živi, uostalom, bilo je od njega veće. Ali ga ova nepravda nije brinula. Jer – bio je jači od svega što je živelo.
Bio je čudo prirode, čije je poreklo obavijeno misterijom, kao i poreklo svih čuda. Ali mu je delo bilo izvan sumnje i izvan nade. Pustošio je svoju rodnu sredinu s podmuklom, svirepom, bolesnom bezobzirnošću, s kojom čovek zloupotrebljava i razara svoju. Bio je ubitačno crno sunce svog kosmosa, zapaljeno da bude sunce i svih ostalih.
Dok ih je progonio, čovek je njegove pretke krio pod nevinim imenom helične ribonukloproteinske kiseline u lipoproteinskoj menbrani i glikoproteinskom plaštu.
Za njega u tom ratu nije bilo bojazni. Došao je na svet s drugim omotačem koji još nije imao ime, ali kad ga dobije, znaće se da je neprobojan i neuništiv.
Jer, bio je mutant, prvi u svom soju.
Iako sam, nije se usamljenim osećao. Imao je usadjen instikt velikog broja. Za dvadeset četiri ljudska časa bilo bi njegovih predaka 6000, za dvadeset šest sati 200000, za dve nedelje 20 000 000. Takvih kao On, za dvadeset četiri ljudska časa biće 40 000 000. Njegovim razmnožavanjem carevala je progresija koja se gubila u neizračunljivoj beskonačnosti.
On će tada biti već ko zna gde.
Putovaće kroz mikrokosmos kao što čovek putuje kroz makrokosmos. Lutanja će ga voditi kroz mesta s tajanstvenim imenima, kao što su za čoveka današnjice gorje Hindukuš, pustinja Karakum, prašume Amazona, i kao što bi, da mu je trajanje obezbedjeno, za čoveka sutrašnjice bile magline Andromede, sazveždje Aldeberana, zvezda Proxima Centauri. Njegove kosmičke luke biće Nervus sciaticus, Amonov rog, Cerebellum, Hzppocampus, salivarna žlezda. Negov transgalaktički put - kičmena moždina. Njegov cilj - mozak. Svuda gde bude prolazio svetovi će se preobražavati u kataklizmi strašnijoj od svakog zemljotresa koji je još od postanja pogodio planetu. Svuda gde bude prolazio predavaće strah, mržnju, bes onima koji budu imali nesreću da od njegovog dodira odmah ne polude. Poludelima će predati saznanje u čiju prirodu niko nikada neće moći da pronikne.
Opet će biti ono za šta je stvoren i što mu je oholi uzurpator prirode, čovek, na kratko osporio: najopasniji, najmoćniji, najnemilosrdniji stvor u Vaseljeni nedokučivoj uniji svetova, kojoj je pripadao i njegov neuron. Rodjen da umre tek kada ostane sam, kad ne bude više smrti od koje bi mogao živeti.
Ovoga puta čovek mu se ne može odupreti. Mogao bi to jedino Aresteus, sin Boga Apolona, ali se u stare bogove više ne veruje.
Zato je mirno krenuo da ispuni sudbinu - da mori i umre.
- BORISLAV PEKIĆ - BESNILO -